Osamnaesti rođendan

OSAMNAESTI ROĐENDAN

Gle! Pa ja danas postajem odrasla, takoreći prava žena. Okrećem se oko sebe pred ogledalom. Sve je na meni savršeno na svom mestu. Smešno sam visoka i tanka, ali baš zato, bilo koju krpicu da stavim na sebe, neće biti ružno, sve savršeno leže.
Jeste, sve je na svom mestu. Samo, pa nemem prave naušnice za odraslu ženu.
Ma nema veze, tu su dobre stare na klips.
Polako se skuplja društvo, počinje moj osamnaesti rođendan.
Tu je i dečko koji mi se sviđa, samo, nije bitno što on to ne zna. Bitno je da je tu.
Hej, pa tu je i Bane.
Stidljivo mi prilazi, pruža poklončić i zamuckuje. Ne smejem mu se. Pa mi smo veliki drugari, delimo sve male i velike tajne.
Sledi poljubac u obraz i tiho, tiho – Budi mi srećna od sada pa do kraja života i neka te ovaj poklončić uvek seti da smo bili najsretniji u ovim godinama.
Začuđeno ga gledam. To je prošaputao sa setom, da sam se odjednom otreznila od opijenosti ovih veselih trenutaka.
Hvala, Bane. Polako otvaram poklončić. U maloj kutijici zasvetleše prelepe naušnice, toliko lepe da sam se poplašila da ih je krišom uzeo od majke ili možda nabavio na neki nedozvoljen način.
Iz kutijice se širio miris nekog cveta, nešto slično jasminu u tople večeri.
Nisam nikada pitala njegovu majku da li su naušnice njene.
Nikada nisam ni njemu otkrila da sam bila zbunjena zbog tako skupog poklona.
Naušnice nosim i sada, deo su mene.
Bane je negde u Libiji, radi da izdržava sina iz prvog braka i ženu i kćerku iz drugog.
Retko se viđamo, ali kad god se vrati u naše malo mesto, ne propušta da mi se javi.
Kad god me uhvati seta, u ovim poznim godinama, uzmem kutijicu, zabodem nos u vatu na kojoj su stajale naušnice i vratim se u ono vreme ušuškane mladosti, razbibrige, ludovanja koje kao da je bilo juče, ma kakvi juče, pre par trenutaka.
Pogledam se u ogledalo. Naušnice mi zasvetle, kao da namignu i kažu, ma jeste, to je bilo pre par trenutaka.

plants